Trihomonas
Trichomonas Vaginalis
Trichomonas vaginalis je anaerobni flagelarni parazit iz grupe protozoa. To zn aci da se radi o parazitu iz grupe "prazivotinja" koja poseduje organele za kretanje (tzv. biceve) i koja moze da opstane samo u sredinama gde nema kiseonika, kao sto su creva, mokracni kanali, vagina, grlic materice i sama materica, semeni kanali kod muskaraca i slicno. Podaci svetske zdravstvene organizacije (WHO) ukazuju na to da je infekcija trihomonasom jedna od najcescih infekcija kod coveka. Zapravo, WHO izvestava da se godisnje registruje 180 miliona novoinficiranih osoba. U stvarnosti, ovaj broj je sigurno znacajno veci (1,2).
Uloga enzima
Trihomonas vaginalis ne poseduje neke enzime za oksidativnu fosforilaciju pa cak ne poseduje ni organele kao sto su mitohondrije. Zbog nedostatka ovih neophodni "alata" za opstanak svake celije, trihomonas opstaje tako sto hranljeve materije upija preko svoje membrane i/ili procesom fagocitoze. Ukratko, produkti "varenja" hranljivih materija kod trihomonasa su u najmanju ruku neobicni u odnosu na ostala ziva bica, a jedan od njih je hidrogen (3). Iz ovih razloga trihomonijaza znacajno menja sastav telesnih tecnosti (veginalni/cervikalni sekret, sperma, mokraca) i cini ih manje pogodnim ili potpuno nepogodnim za opstanak normalnih celija (npr. spermatozoida u ejakulatu).
Morfologija
Trihomonas vaginalis je ovalni, flagelarni mikroorganizam. Poseduje 5 flagela (biceva), od toga 4 bica se nalaze blizu citozoma (uslovno receno na prednjoj strani) dok je peti bic na suprotnoj strani parazita ("zadnja strana") i sluzi za aktivno kretanje. Zbog cega trihomonas ima bas 5 bica nije poznato, ali se pretpostavlja da 4 bica sluze za pricvrscivanje trihomonasa za celiju na kojoj parazitira, dok se opozitnim, petim bicem krece (slika 1, 2 i 3) (4). Trihomonas vaginalis je vrlo otporan mikroorganizam. Podaci iz literature govore o njegovoj sposobnosti da opstane i vise od 24 h u mokraci, spermi ili cak cistoj vodi. Iz prakse mogu navesti jos drasticniji primer sposonosti trihomonasa da opstane u razlicitim sredinama. Naime, prilikom izrade bojenih preparata kada se koristi odredjena kombinacija boja koja sadrzi 1% formalina, zapazili smo zive celije trihomonasa posle 60 min. boravka u takvoj sredini, dok ostale celije prime boju (sto znaci da su mrtve) vec posle nekoliko minuti. Podaci iz literature ukazuju na sposobnost prezivljavanja trihomonasa na suvim povrsinama (posteljina, razliciti predmeti) i nekoliko sati od izolacije iz organizma. Predmeti se kontaminiraju najcesce telesnim sekretima i prljavim rukama. Isto vazi i za puteve prenosanja ovog mikroorganizma.
Prenosenje, simpotomi, komplikacije i terapija
Trihomonijaza je izmedju ostalog i seksualno transmisivno oboljenje koje se podjednako javlja kod muskaraca i zena. Iz ovih razloga lecenje oba partnera uz mere prevencije od reinfekcije (zasticeni odnosi) su neizbezna procedura. Kod zena, infekcija grlica i vagine trihomonasom dovodi do smanjenja kiselosti vagine. Ova pojava ima za posledicu da je donji segment zensko g reproduktivnog sistema bez zastitne koju kiselost vagine obezbedjuje. Kod zena postoje simptomi koji se odlikuju, svrabom, pecenjem, pojacanim penusavim sekretom zuto-zelene boje koji je karakteristicnog mirisa. Komplikacije trihomonijaze kod zena mogu biti vrlo ozbiljne. Ove zene su izlozene povecanom riziku za pobacaj, preterminski porodjaj, radjanje dece sa manjom telesnom tezinom, kao i karcinom grlica materice. Osim toga Trichomonas vaginalis moze da prouzrokuje infekcije urinarnog trakta, adneksitis, pneumoniju, bronhitis i tzv. oralne lezije (5). Infekcija trihomonasom kod muskaraca ne daje znacajne simptome a vrlo cesto ne daje nikakve simptome. Dugotrajna i nedijagnostikovana infekcija trihomonasom moze da dovede do ozbiljnih odstupanja u kvalitetu spermograma. Osim toga, trihomonas svojim enzimima ozbiljno narusava kvalitet semene tecnosti koja je neophodni medijum za prezivljavanje i sazrevanje spermatozoida. Na kraju, udruzena infekcija kod oba partnera sa svim mogucim posledicama moze dovesti do steriliteta.
Kod zena, dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma i mikroskopskim pregledm vaginalnog i cervikalnog brisa. Kod muskaraca se dijagnoza postavlja pregledom sperme (spermogram i spermocitigram), a paraziti se mogu naci i u mokraci, ali ne rutinskim ili tzv. opstim pregledom urina (slike 4, 5, 6, 7, 8, 9 i 10). Postoje i specijalni testovi za identifikaciju trihomonasa, ali oni jos uvek nisu u sirokoj upotrebi. Kliknite ovde i videcete film na kome se zapazaju tamne, pokretne cestice (trihomonas vaginalis) u ejakulatu u kome nema spermatozoida. U terapijske svrhe jos uvek najbolje rezultate daje metronidazol (Orvagil) i Atrican, uz napomenu da lecenje mora obuhvatiti oba partnera. Opsta higijena i upotreba kondoma predstavljaju najbolje preventivne mere. U slucajevima steriliteta komplikovanih trihomonijazom (narocito kod muskaraca) hiperbaricna terapija daje znacajne rezultate u lecenju i poboljsanju spermograma.
Literatura:
- 1. Soper D (January 2004). "Trichomoniasis: under control or undercontrolled?". American journal of obstetrics and gynecology 190 (1): 281–90.
- 2. Hook EW (August 1999). "Trichomonas vaginalis--no longer a minor STD". Sexually transmitted diseases 26 (7): 388–9. PMID 10458631.
- 3. Upcroft P, Upcroft JA (January 2001). "Drug targets and mechanisms of resistance in the anaerobic protozoa". Clinical microbiology reviews 14 (1): 150–64. doi:10.1128/CMR.14.1.150-164.2001.
- 4. Ryan KJ, Ray CG (editors) (2004). Sherris Medical Microbiology (4th ed. ed.), McGraw Hill. ISBN 0838585299.
- 5. Schwebke JR, Burgess D (October 2004). "Trichomoniasis". Clinical microbiology reviews 17 (4): 794–803, table of contents. doi:10.1128/CMR.17.4.794-803.2004.
Kliknite na mapu da nas lakse pronadjete.
